Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bankarski poslovi kao temelj poslovanja". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

 1.Uvod

Pribavljanje i usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banaka. Banke vrse mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita, pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca), investiranje i alokaciju sredstava, odnosno upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika plasmana) i posredovanje na finansijskom tržištu (posredovanje u obavljanju funkcije platnog prometa)

Mobilizacija slobodnih novčanih sredstava je bankarski posao koji omogućava bankama da na osnovu prikupljenih sredstava sekundarno multiplikuju taj novac i vrše plasman sredstava. Depoziti privrede i stanovnistva, bez obzira na to u kom se kvalitetu i valutu iskazuju, najvećim delom određuju obim i strukturu kreditnog potencijala banaka, kao i potencijala za druge oblike plasmana.

Banke mobilišu i koncentrisu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata (privrede i stanovništva) kojima ta sredstva u određenom vremenskom periodu nisu potrebna (ali ih ulazu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu njihovom vlasniku određeni prinos u vidu kamate- tzv. pasivne kamate sa aspekta banke) i njih usmerava (uz kamatu - tzv. aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu koju banka treba da plati deponentima, uvecanu za troškove i profit banke) ka onim subjektima kojima su ta sredstva u datom vremenskom periodu neophodna za finansiranje produktivnih potreba ili potrošnje.

Banke prikupljaju sredstva na depozitnoj i nedepozitnoj osnovi (tzv. pasivni bankarski poslovi). Depozitna sredstva predstavljaju sredstva koja u banku ulažu komitenti u obliku depozita (oročenih ili bez roka), dok nedepozitna sredstva predstavljaju krediti (dobijeni od centralne banke ili drugih banaka) ili sredstva prikupljenja emisijom sopstvenih hartija od vrednosti (obveznice, bankarski zapisi, kao i akcije same banke) na finansijskom trzistu.

Ukupni plasmani banaka (tzv. aktivni bankarski poslovi) mogu se podeliti na kreditne i nekreditne plasmane. Kredit za banku podredstavlja posao kojim ona kao poverilac (zajmodavac, kreditor) ustupa pravo raspolaganja odredenog iznosa novcanih sredstava svom komitentu (duzniku, zajmporimcu, korisniku kredita) na osnovu ugovora (po pravilu u pisanoj formi), pod određenim uslovima (u pogledu roka korišćenja i vraćanja, kamatne stope, provizija i troskova). Nekreditni plasmani banke su uglavnom plasmani u kupovinu hartija od vrednosti drugih emitenata (obveznice, akcije preduzeća) ili putem avaliranja i akceptiranja ovih hartija od vrednosti (pre svega menica).

Deo finansijskog poslovanja banka (tzv. neutralni ili usluzni bankarski poslovi) se odvija kroz posredavanje na finansijskom tržištu, gde znacajno mesto imaju poslovi platnog prometa, u zemlji i sa inostranstvom. U ovu grupu poslova spadaju inkaso poslovi (naplata potrazivanja na osnovu prezentacije dokumenata), depo poslovi (deponovanje odredenih hartija od vrednosti komitenata, koje banka čuva ili vrši određene radnje u vezi sa njima), menjacki(devizno-valutni) poslovi, garanacijski poslovi, poslovi sa kreditnim karticama i dr.

2. Opšta pravila o bankarskim poslovima

U svom poslovanju svaka banka se mora pridržavati određenih osnovnih načela, ukoliko želi da racionalno posluje i da se obezbedi od mogućih poslovnih rizika, a to su načelo likvidnosti, nacelo efikasnosti ulaganja i sigurnosti plasmana i načelo rentabilnosti poslovanja, koja su međusobno uslovljena i povezana (ali i u određenoj meri u konfliktu) .

Likvidnost banke se definiše kao njena sposobnost da u roku izmiri sve dospele obaveze . Za banku se kaže da je likvidna ako je u stanju da neometano obavlja kreditne aktivnosti i da izmiruje dospele obaveze о roku plaćanja, uz zadržavanje potrebne rezerve likvidnosti. Praktični primeri ukazuju da se optimalna likvidnost postiže u uslovima kada su rokovi između izvora sredstava i plasmana banke sinhronizovani.

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]